Lavandula officinalis – Lavanda

Nema posebnih zahteva prema zemljištu, jedino je treba saditi na sunčana mesta. Uobičajena ljubičasta verzija biljke naraste 30-90 centimetra i ima srebrnasto sivkast list, dok bela lavanda dostiže 45-60 centimetra i ima plavičastozelen list.

Lavanda se sadi kao bordura oko cvetnjaka, ružičnjaka, kao cvetna živa ograda koja odvaja različite celine u prostoru. Često je imamo na prozoru u saksiji kao začinsku biljku.

Voli sunce i oskudno zalivanje.

U Srbiji lavanda se osim kao dekorativna biljka, lavanda intezvino gaji za upotrebu u farmaceutskoj industrij, najuspešnije u Sićevačkoj klisuri. Osušen cveti i ekstratovano etarsko ulje su u najčešćoj farmaceutskoj primeni. Za ove namen cvet se bere još kao pupoljak, dok se etarsko ulje dobija destilacijom iz sveže biljke.

Takođe smatra se da osušeni cvet kao čaj  pomaže kod poremećaja raspoloženja, zamora, nesanice, lošeg varenja – nadimanja i grčeva.  Dok od se od osušenih cvetova i grančica prave kupke.

Najpoznatija upotreba lavande u našem narodu je svakako kao neprijatelj moljaca.  Postoje još mnoge korisne primene lavande, mi smo tu da vam obezebedimo najkvalitetnije sadnice!

Više o lavandi možate saznati i na Wikipedia-i u članku o Lavandi.