Sve vrste živih ograda!

Žive ograde 2018-03-07T15:15:51+00:00

Sadnice biljaka pogodnih za žive ograde

Žive ograde su idealno rešenje da zaštitite svoju intimu od neželjenih pogleda. Vrlo su efikasne da zaštite kuću od prašine i umanje buku na prometnim mestima. Danas su živice, kao i razne zelene skulpture ponovo u modi. Izbor biljaka za zelene ograde je zaista veliki. Sama primena je vrlo raznolika. Zelene ograde smo podelili: prema nameni, načinu sadnje, obliku, visini i prema vrsti. 

Dugogodišnje žive ograde znaju da se pri dnu razrede pa ih je potrebno češće orezivati kako odozgo tako i sa strane. Na ovaj način dolazi do bočnog bokorenja i živa ograda izgleda uvek popunjeno. Žive ograde ne moraju biti strogo geometriskog oblika već mogu neformalno da krivudaju dajući tako na ležernosti i kreativnosti. Takođe, biljni materijal za živu ogradu može biti raznovrstan i različito uklopljen tako da ponudi bogatstvo tekstura i oblika.

Žive ograde možemo podeliti na zimzelene i listopadne .

Zimzelene žive ograde su robustne i jake pa ih zato pravilnim orezivanjem moramo držati pod kontrolom.

Listopadne žive ograde se smatraju pogodnijim jer propuštaju više svetla naročito u zimu. Obzirom na manju gustinu lisne mase i drvenastog dela lakše se orezuju i održavaju.

Prema nameni žive ograde mogu biti zaštitne i dekorativne.

Zaštitne žive ograde štite od nepoželjnih pogleda, sunca, vetra, prašine, izduvnih gasova, buke sprečavaju prodor divljači, stoke i raznih štetočina. Ove živice treba da ispune i estetsku funkciju. Dekorativne žive ograde mogu biti zelene (četinari, visoki i zimzeleni lišćari) i cvetne(listopadno šiblje, cvetne puzavice). Dekorativne žive ograde treba da imaju i zaštitnu ulogu.

Po načinu sadnje žive ograde mogu biti jednoredne, dvoredne i višeredne.

Jednoredne žive ograde se najčešće podižu od četinara, lišćara i cvetnog šiblja. Biljke se sade na razmak 0,5 – 1 m. Za dvoredne žive ograde koriste se mlade biljke ligustruma, berberisa, evonimusa, hibiskusa…Biljke se obično sade u kanale, cik-cak, na rastojanju od 10 do 30 cm.

Za 1m treba 10 biljaka. Ovakve ograde, uz redovno održavanje, brzo ispunjavaju svoju funkciju.  Višeredne žive ograde rade se od jedne ili više vrsta i to obično u vetrozaštitne i snegozaštitne namene.

Po obliku žive ograde delimo  na slobodno rastuće i oblikovane. Slobodno rastuće se podižu od prirodno oblikovanih četinara (stubasta i smaragdna tuja, kleka – nebeska raketa, stubasta tisa, pačempresi), niskih lišćara, ili cvetnog šiblja (suručica, vajgelija, hibiskus).

Po visini mogu biti visoke žive ograde ili zeleni zidovi (preko 2 m), poluvisoke (0,5-2 m) i niske žive ograde ili bordure (ispod pola metra).

Žive ograde se sade u zavisnosti od vrste najčešće u plitki rov (Ligustrum ovalifolium) do 10 komada u dužni metar. Na korenov sistem sadnica se prvo stavi gornji  sloj zemlje,onda se dodaje organsko djubrivo (Glistenjak).

Zatim popunimo kompletan kanal preostalom zemljom vodeći računa da sadnice ostanu na pravilnom razmaku jedna od druge (10 cm) , potom utabamo zemlju i obilno zalijemo.

U koliko se u živu ogradu sade četinari način sadnje je isti kao kod četinara.

Ligustrum ovalifolium

Ligustrum ovalifolium

Pogledaj
Prunus laurocerasus

Prunus laurocerasus

Pogledaj
Berberis thumbergii attropurpurea

Berberis thumbergii attropurpurea

Pogledaj
Thuja occidentalis Smaragd

Thuja occidentalis Smaragd

Pogledaj
Buxus sempervirens

Buxus sempervirens

Pogledaj
Hibiscus syriacus

Hibiscus syriacus

Pogledaj
Chamaecyparis lawsoniana Ellwoodi

Taxus baccata – Tisa

Pogledaj
Euonymus radicans

Euonymus radicans

Pogledaj