Trešnja (prunus avium) je zasigurno jedna od najzdravijih namirnica uopšte. U trešnji imamo velike količine vitamina C, folne kiseline, gvožđa i kalcijuma. U trešnjama ima više karotena nego u bilo kom drugom voću, svih vitamina iz grupe. Trešnja ima jako protivupaljensko,dijuretičko i antioksidansno delovanje.

Dobra je za krvne sudove, protiv reume, i svih vrsta oboljenja srca.

Trešnje mogu da olakšaju bolove kod artritisa i drugih bolnih stanja.

Odlikuje se snažnim korenom i centralnom žilom koja ide dosta u dubinu zemlje. Otporna je na niske i visoke temperature pa se može gajiti u širokom pojasu ali su veliki proizvođači ipak neke mediteranske zemlje. Nije zahtevna, uspeva gotovo na svim tipovima zemljišta koja su na sunčanim lokacijama.

Trešnja se ne reže već raste u slobodnom rastu. Korektuivno mogu se odstraniti grane koje smetaju da čitava krošnja bude ujednačeno eksponirana suncu.

Trešnju je najbolje saditi tako da kad jedna prezri druga sorta počinje da zri.

Dovoljna je mala količina vode u zemljištu jer trešnjin koren ima veliku adsorbcionu moć.

Voli suv vazduh,ne podnosi veliku vlagu. Trešnja traži umerena vazdušna strujanja.

Jaki vetrovi onemogućuju pčele da izvrše oplodnju. Vetrovi su korisni samo kada umanjuju vlažnost iz zemlje i iz vazduha.

Trešnja se bere kad su plodovi potpuno zreli. Najčešće se beru dva dana do pune zrelosti sa peteljkom, kako bi sačuvali svežinu.