Orah je oduvek bio poznat ljudima. Dok je mlad plod je sa koron zelene boje, u kojoj se nalazi koštunjava drvena ljuska. U ljusci se nalazi jezgro koje liči na čovekov mozak, otuda su ljudi od vajkada mislili da je konzumacija ovog orašasto jezgrastog voća dobra za pamćenje. Jezgro se koristi u ljudskoj ishrani tek kada se osuši i dobije hrskavu čvrstoću. Orahov plod sadrži pored velikog broja kalorija, belančevine, biljna vlakna, većinu vitamina B grupe, gvožđe, kalijum, kalcijum, nezasićene i omega 3 masne kiseline. Jednom rečju gotovo sve važne elemente za rast i razvoj ljudskog organizma. Veoma je dug spisak bolesti koje orah konzumacijom leči.

Orah je stasito listopadno drvo sa visinom do trideset metara. Listovi su mu neparno perasti.

Muški cvetovi s proleća se razvijaju u pazuhu listova kao rese. Dok se ženski listovi razvijaju u  pojedinačno ili u malim skupinama. Stablo je ravno, može biti debelo čak i dva metra. Krošnja je široko ovalna i hvata veliki prostor. Kora je tamno siva u mladosti glatka, a kasnije uzdužno ispuca. Korenov sistem je jako razvijen sa dubokim centralnim korenom. Mora se voditi računa o udaljenosti oraha od objekata svih vrsta pri sadnji oraha. Pored toga što pravi gotovo potpuni hlad (onemogućava rast ostalim biljkama) svojim masivnim korenom u stanju je da gurne potporni zid ili podigne stazu. Listovi su mu neparno perasti, aromatični, dugi, sastavljeni od pet do devet listića.Orah se sadi u proleće, ali jesenja sadnja je značajno uspešnija, jer je zemljište još toplo i vlažno tako da tanke žilice još u jesen imaju svoju funkciju.

Osetljiv je na ekstremne temperature kako leti, tako i zimi. Često strada od prolećnih mrazeva ali se kasnije regeneriše. Orahu treba dosta svetlosti za rast i razvoj ili će je u protivnom svojim uizdancima tražiti, ali se krošnja neće pravilno razvijati. Za sadnju oraha potrebna su duboko plodna zemljišta sa visokim procentom humusa. Voli blage nagibe jer omogućuju dovoljno svetlosti do hiljadu metara nadmorske visine.