Pratite nas!

FacebookTwitterRSS Feed

Aktuelno

Vi ste ovde - Proizvodi - Žive Ograde
Žive Ograde - Žive ograde

Zimzelene žive ograde deluju masivno i ukoliko im se ostavi dominantan prostor znaju da budu veoma teške naročito u zimskim mesecima. Listopadne žive ograde se smatraju pogodnijim jer propuštaju više svetla naročito u zimu. Dugogodišnje žive ograde znaju da se pri dnu razrede pa ih je potrebno češće orezivati kako odozgo tako i sa strane. Žive ograde ne moraju biti strogo geometriskog oblika već mogu neformalno da krivudaju dajući tako na ležernosti i kreativnosti. Takođe, biljni materijal za živu ogradu može biti raznovrstan i različito uklopljen tako da ponudi bogatstvo tekstura i oblika.

Danas su živice, kao i razne zelene skulpture ponovo u modi. Izbor biljaka za zelene ograde je zaista veliki. Sama primena je vrlo raznolika. Zelene ograde smo podelili: prema nameni, načinu sadnje, obliku, visini i prema vrsti.

Po NAMENI živice mogu biti zaštitne i dekorativne. ZAŠTITNE živice štite od nepoželjnih pogleda, sunca, vetra, prašine, izduvnih gasova, buke; sprečavaju prodor divljači, stoke i raznih štetočina. Ove živice treba da ispune i estetsku funkciju. DEKORATIVNE živice mogu biti ZELENE (četinari, visoki i zimzeleni lišćari) i CVETNE (listopadno šiblje, cvetne puzavice). Dekorativne živice treba da imaju i zaštitnu ulogu.

Po NAČINU SADNJE živice mogu biti jednoredne, dvoredne i višeredne. JEDNOREDNE se najčešće podižu od četinara, lišćara i cvetnog šiblja. Biljke se sade na razmak 0,5 – 1 m. Za DVOREDNE živice koriste se mlade biljke ligustruma, berberisa, evonimusa, hibiskusa…Biljke se obično sade u kanale, cik-cak, na rastojanju od 30 cm. Za 1m treba 9 biljaka. Ovakve ograde, uz redovno održavanje, brzo ispunjavaju svoju funkciju.  VIŠEREDNE živice rade se od jedne ili više vrsta i to obično u vetrozaštitne i snegozaštitne namene.

Po OBLIKU živice se dele na slobodno rastuće i oblikovane. SLOBODNO RASTUĆE se podižu od prirodno oblikovanih četinara (stubasta i smaragdna tuja, kleka – nebeska raketa, stubasta tisa, pačempresi), niskih lišćara, ili cvetnog šiblja (suručica, vajgela, hibiskus). OBLIKOVANE živice se formiraju od vrsta koje dobro podnose orezivanje i brzo se regenerišu. U narodu poznate kao ŽIVE OGRADE. njihov oblik (poprečni presek) može biti različit (trapezast, trougaoni, ovalan…), ali se obavezno OD OSNOVE MORAJU SUŽAVATI KA VRHU.

Po visini mogu biti VISOKE živice, ili zeleni zidovi (preko 2 m), POLUVISOKE (0,5-2 m) i NISKE živice ili bordure (ispod pola metra). Živice se mogu formirati od jedne, dve, ili više vrsta. JEDNOVRSNE su najčešće. DVOVRSNE se mogu kombinovati po širini.

Ligustrum ovalifolium I
Ligustrum ovali...
Image Detail
Ligustrum ovalifolium II
Ligustrum ovali...
Image Detail
Prunus laurocerasus
Prunus laurocer...
Image Detail
Berberis thumbergi attropurpurea
Berberis thumbe...
Image Detail
Thuja occ. smaragd
Thuja occ. smar...
Image Detail
Buxus sempervirens
Buxus sempervir...
Image Detail
Sirijska ruža
Sirijska ruža
Image Detail
Chamaeciparis elwodi
Chamaeciparis e...
Image Detail
Evonimus radicans
Evonimus radica...
Image Detail
 
Prikaži# 
 
 
Powered by Phoca Gallery